Кад се талог времена згусне,
Знам да још једном мора проћи
Бол, кроз нутрину мога бића...
Тада замислим твоје усне
У соби, тихе, зимске ноћи;
И пољубац-посред главића.
Знам да још једном мора проћи
Бол, кроз нутрину мога бића...
Тада замислим твоје усне
У соби, тихе, зимске ноћи;
И пољубац-посред главића.
Нема коментара:
Постави коментар