ТЕЛЕОЛОГИЈА

ТЕЛЕОЛОГИЈА


Сплело се дрво као две судбине
Кад се сплету- помислих, док га цепам
Тешком секиром- глуваром, пред вече.
Ако ми се ова секира врати,
Па ме цепи у лице, или чело,
Видећу звезде, оковане ледом,
Што пуштају крв као пијавице,
Некада бледуњавим девојкама,
Које сањаху о околностима,
Испод каквог дуба, у летње вече.