ЖОФРЕ И ХОДИЕРНА

 ЖОФРЕ И ХОДИЕРНА

                         За  Д.

 

Нисмо се сусрели на начин

Сусрета у двоје, нити сам

Писао стихове за дан

Што следи. Шта доноси време?

 

Али ми тако пуно значи

Твој дантеовски лик, описан

Анђелом, визијом кроз сан,

Кроз старе трубадурске теме.

 

Писао сам ти да си добар

Човек, упркос женском полу -

Знаш: чезнем да ти... Моја љубав,

 

Из оног, трубадурског доба,

Када сам напустио школу,

Никла је, попут, дечјег зуба.

СЕНА

СЕНА

Те клупске свирке. Танго. Пјацола.
Недеља. Вече. Јесења туга-
Када се стиша најжешћи бес.

Свећа на столу... и поред стола,
Па све до подијума за плес,
Промиче сена умрлог друга.

ТЕЛЕОЛОГИЈА

ТЕЛЕОЛОГИЈА


Сплело се дрво као две судбине
Кад се сплету- помислих, док га цепам
Тешком секиром- глуваром, пред вече.
Ако ми се ова секира врати,
Па ме цепи у лице, или чело,
Видећу звезде, оковане ледом,
Што пуштају крв као пијавице,
Некада бледуњавим девојкама,
Које сањаху о околностима,
Испод каквог дуба, у летње вече.

А Sleeper Спавач

A Sleeper

Nobody knows the place of your grave
In your hometown, it seems,
As if you only disappeared by chance without a fame
Or have never seen the sun beams.

If on some pole, with a fine rhime
On it, a black death notice dawned
Withstading the ravages of time
While you re lying thin and long.

Not even then would they believe
You were covered with grass...
Don t give them a straw,
Now you ve got a place for the night to pass!

preveo na engleski jezik V. S.

Спавач

 Ђ. Д. С.

Не зна ти се гробно место
У родноме граду, као
Да си тек случајно несто,
Ил да ниси постојао.

Када би на каквом стубу
Освануо црни плакат,
Који одолева зубу
Времена, док лежиш кракат;

Ни тад не би веровали
Да те је прекрила трава...
Не шљиви их ни за малић-
Сад кад имаш где да спаваш!


п.с.препев и оригинал моје песме Спавач

Дами са шубаром

Кад се талог времена згусне,
Знам да још једном мора проћи
Бол, кроз нутрину мога бића...

Тада замислим твоје усне
У соби, тихе, зимске ноћи;
И пољубац-посред главића.

Март

Још увек није преломило
Пролеће, мада сваким даном
Јутро упија више сунца...
Девојка, тамне пути, хода
Улицом иштећи ситнину:
"имаш лепе очи бато.
И ти имаш прелеп осмех."
Би нам топло око срца.

На Руднику

"пусти предео кад нема људи,
Кад само завијају вуци,
Кад се не чује дечији плач;

Кад човек може да полуди
-сам;макар имао при руци
Огњиште, ватру, јагње и сач!"