Дан и ноћ

Ти ноћу цветаш и миришеш,

Преко дана си затворено.

Крај тебе усамљеник дише,

Што је без даха, дању, снено,

Мукло кашљао проклињући

Флору, природне потицаје;

Шетао нервозно по кући,

У вечном страху од промаје.

Теби верују заљубљени,

Пре него ружи и нарцису,

Када се дан по ноћи шири.

Ти сваки дан због ноћи плениш

Последњим гестом у мирису,

Трајањем за још један мирис.